Ostvarioci

 

Implementatori projekta

Nosilac projekta Neprofitna organizacija Klaster znanja

Organizacija je osnovana 2000. godine, a u junu 2007. godine smo postali društvo od opšte koristi, sa 3 miliona evra upisanog kapitala, a od aprila 2009. godine smo neprofitna organizacija. Kompanija je pre svega usmerena da pomogne ugrožene grupe društva, njihovu reintegraciju na društvenom nivou i na tržištu rada. Stvaranje jednakih uslova ostvaruje se preko povećanja mogućnosti zapošljavanja. U tom cilju preduzeće je 2010. godine akreditovano kao obrazovna ustanova za andragogiju ( obrazovanje odraslih osoba), kao što je i sudelovalo u pripremi akreditacije, službe za tržište rada, tj. u projektnoj saradnji.

U našem sporazumu o partnerstvu važnu ulogu igra:

·         reintegracija nezaposleni na društvenom nivou i na tržištu rada, jednake mogućnosti,

·         sprovođenje obuka,

·         potpora lokalne inicijative za zapošljvanje.

Izavnredne rezultate i partnere posedujemo i u delokrugu zadataka reintegracije osoba sa promenjenom radnom sposobnošću. Kod preduzeća Nokia Komarom ostvarili smo kopleksni paket usluga, u cilju proširenja zaposlenja, izradili smo individualne programe, imamo izrađene metode analize opisa poslova.

Razvojni projekti pojedinačnih obuka, FAT akreditovani programi:

·         neprofitne organizacije od interesa, razvoj i obuka,

·         SORS-O.K. Razvojni programi za dugoročno nezaposlena lica,

·         Obuka za stručnog radnika-baštovana

·         Paktum kordinatora za zapošljavanje.

 

Trenutno u organizaciji radi na realizovanju zadataka 10 stalno zaposlenih, ugovorom o delu 4 saradnika, a u zavisnosti od potrebe 15-20 stručnjaka sa ugovorom.

Katalin Međeri Štefanija izvršitelj



Opštinska samouprava Kaćmar član konzorcijuma

U poslednjem periodu samouprava i porodice traže izlaz iz sve većeg broja problema. Privredna kriza negativno je uticala na ekonomske i finansijske događaje, bilo u konkurencijskoj sferi tako i u samoupravnom sektoru.

Kriza je dovela do značajnog smanjenja iznosa sredstava iz centralnog budžeta u odnosu na realne vrednosti, paralelno sa obavezama samouprava čiji se zadaci nisu smanjili.

Uporedu s tim rasla su opterećenja na stanovništvo i porodice, a u našem malom regionu  i u Kaćmaru prikazani su sve veći broj nezaposlenih.

U prethodnom periodu sa skromnim mogućnostima naša samouprava donela je veliki broj, ali nedovoljno odluka, kako bi dala podršku i pomoć starijoj generaciji i porodicama u teškoj situaciji. U ovoj sredini veoma je važno, primerno, ovaj novi vid, pristup i razmišljanje, te izrada i ostvarenje ovog projekta. Saradnički partneri ovog projekta su, opštinske samouprave Kaćmara i Madaraša, zatim stručna pomoć koju pruža Društvo Klaster Znanja i Društvo za ruralni razvoj, svi su posvećeni u potpunosi da ostvare svoje ciljeve, te da učesnike ovog projekta podpomognu na tržištu rada.

Bačflora – proizvodna škola u najugroženijem mikroregionu Bačalmaša“ je naziv projekta koji je fleksibilan, ima praktično orijentisanu obuku, stvorena su mesta za praktičnu obuku, stečena su oruđa za dugoročan rad i priliku za sve učesnike kako bi oni prevazišli postojeće nepovoljnosti.

Naša je odgovornost, da resurse efikasno koristimo i živimo sa tim mogućnostima.

Endre Pal gradonačelnik



Opštinska samouprava Madaraš član konzorcijuma

Madaraš je opština južne regije, južni deo Bač-Kiskun županije, pored granice sa Srbijom. Ovo je jedan od 33 najugroženijih mikro-regiona. Socijalno i ekonomski je veoma zaostalo naselje. To se ogleda u samoj strukturi starosti stanovništva, niskog nivoa školstva, uporno visokoj stopi nezaposlenosti, migracije mladih ljudi, nedostatak radnih mesta, niske profitabilnosti i u nepovoljnim uslovima. Po popisu stanovništva iz 2010.godine naselje broji 3065 stanovnika.

U naselju je zbog prirodnih karakteristika najviše zastupljena poljoprivredna proizvodnja, te je ona najčešći oblik preživljavanja. Zemljište je les, dobrog kvaliteta, černozjom sa krečnom skramom, ponegde se srećemo sa lesnom ilovačom i peskovitim lesom.

U Madarašu su čak već 1930-tih godina gajili zrnasto i krmno bilje, ali su se bavili i proizvodnjom grožđa i vina. 1970-tih godina osnovane su zadruge i time se povećao obim razvoja poljoprivrede. Tada su zadruge zapošljavale većinu stanovništva naselja. Danas je to u velikoj meri smanjeno. Samo je nekolicina ljudi zaposlena, pošto je mehanika zamenila ljudsku snagu, te mali broj ljudi može da odradi potrebne poslove. S tim je porasla stopa nezaposlenosti.

90-tih godina došlo je do restrukturiranja poljoprivrede i kao rezultat toga, niz porodičnih farmi osnovano je u opštini. Ove ekonomske farme uglavnom su proizvodile da bi obezbedile egzistenciju porodice. Nažalost, u poslednje vreme primećeno je stalno propadanje poljoprivrede. Nepovoljna je situacija kako poljoprivrednika tako i preduzetnika. Jedan od razloga je lokacija naselja. Industrijske kompanije i kompanije za preradu poljoprivrednih proizvoda nisu nastale u naselju. Jedan deo stanovništva našlo je radno mesto u okolnim naseljima. Danas je i to veoma teško zbog smanjenog broja industrijskih postrojenja, manja je i potražnja za radnom snagom.

Sa oduševljenjem smo primili k znanju, da su se iz ova dva naselja u velikom broju javljale osobe koje su pohađale obuku, te se iskreno nadamo da im interesovanje neće opasti, i da ćemo u budućem zajedno raditi i razvijati saradnju.

Istvan Juhas gradonačelnik